Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
66
60
ми
„Пренеси ме преко воде ладне
» А ево ти пушке двије мале
„Са Турчина Гришац-Осман-аге, »И мене се кажи по имену.“
А овчар му ријеч говораше:
„ја сам Саво Неваљаловићу,
„А редом сам из Жупе Никшићке, „Чувам 6'јеле овце Бошковићу, „Не смијем те пренијети, Драшко, „Сад ће мене Турци изгубити.“
А вели му Драшко Поповићу: „Богом брате, пренеси ме, Саво, „Па бјеж' са мном Кчеву каменоме, » Од Бога ти Божју вјеру дајем, „Држаћу те како своју главу, »Дати дио како брату своме.“
А кад Саво ријеч разумио,
Па на плећи Драшка доватио, Пренесе га преко воде ладне,
И пренесе Брђанку ђевојку,
Тек изиде води на брежину,
А на воду долећеше Турци, Осман-ага пи Усеин-ага,
Па у воду коње ућераше,
Али тако Осман-ага виче:
„ Отани, Саво Неваљаловићу, „Тако ли се носе Турске главе: „Сад ћеш мене платит' свеколико.“ А кад Саво ријеч разумио,
Од образа танку брешку пали, Осман-агу добро погодио
Насред воде на коња дората
125
130
[45
150