Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
67
61
Посред паса, не даде му гласа, Паде Туре у воду студену,
Те га вода Зета унијела;
А кад виђе Поповићу Драшко, Па лијевом пали џевердана, Усеина добро погодио
У врх главе међу очи црне, Ни жива га земља не шчекала, Паде Турчин у воду студену, И њега је вода понијела,
А у воду запловио Саво,
Оба Турска коња уватио,
· На једнога Драшко узјахао,
На другога Саво и ђевојка, Побјегоше проз Бјелопавлићо, Док дођоше селу Загарачу, Ту је Драшко трудан починуо, Па ђевојци пратиоце дао,
Па је посла у Пипере равне На дворове попа Пилетића. Отолен се Драшко подигао, И поведе Сава побратима, Кад дођоше Кчеву каменоме, Држа Сава како своју главу. И то било, ка' се је чинило, Ова пјесма свијема Србима,
Од мен' пјесма, а од Бога здравље.
135
160
165
179
175