Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
19
Он извади пушку леденицу,
Те је даде своме брату Марку: „На је тебе, остала ти пуста ! „бјежи шњоме селу Мартинић'ма, „Мене пута до Милице нема, „Но ја хоћу до Мушике доћи.“ Па се загна Перо низ ливаду, И нагна се јунак на јунака, Ћелошевић на Бећировића, Ђено Амет сијече Мушику; Перо свога ножа извадио,
И Амета добро ударио, Расјјече га до међу раменах. Амет паде, а Перо припаде, Уграби му двије кумбурлије, Па у Турке обље обрнуо,
Но му пусте ватру не хоћаху, Од крви су пушке закиснуле; Он их-бачи, а вељу дофати,
И доброга обали Турчина,
А делију Махмут-Кокотлију, Мртва га је земља дочекала. Па побјеже Перо уз ливаду, Од онијех утећи могаше,
Но га срете војска од Кошицах. Перо грлом и авазом вика: „Ко је јунак, ако Бога знате! „7“ да мене дође на индалу,
» И да види муку од јунака < Но му Турци овце плијенише, Не да Перо без зле среће овце, Он у овце скочи на угича,
то
90
95