Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

хуУцЦ

У. Од некога Стојана ајдука, родом однекуд из Ерцеговине (па га ја 18920. године нађем у Брусници код Њиовога Сијатељства Господара Јована Обреновића, где је био затворен, што је, дошавши из ајдука, убио некаку бабу, за коју је мислио, да му је, као вештица, дете изела):

Из ТРЕЋЕ КЊИГЕ: 5. Од како је свијет постануо, [0 125] 15. Вино пије тридест капетана [Ш, 364]

Из ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ: ХК. Књигу пише Жура Вукашине |, 98]

Ову последњу песму (о смрти војводе Момчила пи о женидби краља Вукашина) имао сам још од петорице, од свакога мало друкчије, преписану, т. Ј. једну од мога оца, једну од старца Рашка, једну од једнога човека из наијеј Рудничке, једну ми послао кнез Васа Поповић (гледај ХУШ), а једну Г. Ђука Марковић, член магистрата Шабачкога и капетан Посавеки; но од свију ми се ова Стојанова |с којом се и Рашкова доста слагалај најбоља учинила. Ја сам од Стојана преписао још неколике лепе песме, а млого ми ји је певао, које нисам могао преписати, јер сам онда итио у Крагујевац, а после кад запитам зањ, кажу ми, да се опет поајдучио и утекао у Ерцеговину. БН

__УГг. Од Ђуре Милутиновића Црногорца (он је, као слепац, негде око 1809. године, донео Кара-Ђорђији писмо од Црногорскога владике, па по том и заостао у Србији, гдеје до 1813. го-

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, ТУ. п