Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Из ТРЕЋЕ КЊИГЕ:

12. Књигу пише од Удбине Панџа, |Ш, 904] 20. Изгуби се пашина јабука [ПШ, 319].

Из ЧЕТВРТЕ ЕЊИГЕ: #71. Вино пију тридесет Сењана [Ш, 167] 45. Фала Богу, Фала јединоме! [ГУ, 498]

Ову је последњу песму Анђелко спевао 1821. године путујући са мном два дана из Крагујевца у Београд, па онде заокупи једнога трговца, те му је ноћу препише, и сутри дан је мени преда. О истини историје њене толико ми је Анђелко приповедао, још пре, него је песму спевао, да је Оинан, који му је још од пре претио, сретавши се о њим, ударио нањ, да га убије, но он убио њега, и по том побегао амо међу Србе. Анђелко је онда, кад је ову песму спевао, био момак око 35 година, раста је средњега, леп, црномањаст, добар и побожан човек, али велики јунак (на Чачку га је 1815. године, баш кад је дошао из Косова, ударило пушчано тане усред прсију, па изишло на леђа).

ХХШ Х. Од једнога трговца из Босне, којји се 1815. године (пребегавши 1813. године из Србије) бавио у Карловцима у Срему:

Из дрРУГЕ КЊИГЕ: 24. Султан царе у Косово сиђе [Џ, 335] 31. Разбоље се војвода Дојчине |П, 450] Из ЧЕТВРТЕ КЊИГЕ:

12. Нешто пишти у Стамболу граду; [П, 310]