Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

ХХЛУ

ХХЕХ

пута нисам могао ништа друго чинити, него поклоним што малим девојчицама, које још за тај стид не знаду, те почну певати, а велике ји онда стану поправљати (често карајућији: „Није тако, ђаволе !<), док се и оне мало по мало не ослободе и не обезобразе. |

Осим ови поменути лица, којије су песме или све или само неке већ наштампане, и ова су ми Господа, уважавајући ову драгоцену народност своју, слала песама, од који још ни једна није штампата: познати родољубац Српски Сава Текелија; Асв=_ рам Шањић, парох Шидски; Стефан Ференчевић, парох Сомборски; Филип Петровић, парох земунски; Џавле Берић, садашњи секретар Њиове Екецелленције Господина архи-епископа и митрополита Карловачког; Никола Аџијћ, садашњи директор школски у генералату Варадинскоме; Кузман Севкић, канцелиста магистрата Сомборскога; Петар Марковић, писар магистрата Крагујевачкога; Јован АџиТрифковић, писар Гружански; Адам Драгосављевић, учитељ Вуковарски; Лазар Марјановић, Грчки учитељ из Земуна; Јустин Михаиловић, трговац из Вуковара; Ђорђије Романчић, трговац из Земуна; Марко Утвић (за кога за сад нити знам, ко је, ни откуда је, него ми је песме од њега послао Т. Јован Берић из Будима). Г. Милосав Здравковић, старешина наије Ћупријске, Г. Милутин Ђорђијевић, капетан Лепенички, и Г. Павле Даниловић, капетан Ваљевске Посавине, били су ми обрекли скупити песама, п прва двојица казивали су ми,