Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

ХХХЕ

тио, него би кавао, да је то будалаштина, која, није за памћење ни за казивање. Истина да у народним песмама (као готово ни у каквим) не треба тражити истините историје; али приповетка, која је у јуначким песмама најглавнија, ствар, у песми од доброга певача никад није са свим противна здравоме народном, и у песмама обичном разуму. А рђаве ће песме, од рђави певача, најбоље показати примери: | У првој књизи Забава Г. Ствића на страни 201. и 909. пева Ненад у народној песми, да је Краљевић Марко“ носио пушку, кад се тукао 6 вилом: а народ наш не само што зна, да у време Краљевића Марка није било пушака, него се још приповеда, да је Марко, кад је први пут пушку видео и, да огледа њену силу, себи руку из ње пробио, утекао с овога света, рекавши : „Сад нај„гора рђа може убити најбољега јунака.“ 2) Она песма у Српској пчели за годину 1830. на страни 117— 124. није друго ништа, него од рђавога кик певача песма 36, из друге књијге |Ц, 69), и тако је покварена и искрпљена речима из различни други песама, да на млого места нема ни правога смисла ни реда, него онако, као кад човек бунца у болести па говори коју с брда, коју со дола, н.п. мати рани децу с преслицом и со трудоми великом муком а дете јој у златној колевци; Марјан се заклиње у лову, а незна се, зашто; сабља. му сломљена, а нити се зна, ода шта, ни зашто се то казујвит.д. 9) У Ружици за годину 1839. на страни 58. и 54 стоји у пе-