Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

ХХХШ

мети, опет би ји било вредно штампати; али од обични догађаја, код толики добри и лепи песама, штампати песме рђаве и луде, ја мислим да би била права будалаштина. Да би пак човек могао добру песму од рђаве разликовати, он мора песме познавати и разумевати, а тоје за данашње наше

_ књижевнике доста тешко. Ове речи мислим да ми

ХХХЛХ

Х.

ни један од њи, који је паметан, не ће за зло примити, а још мање себи за срамоту;-јер није никаке срамоте не знати оно, што човек није учио. Ако су наше народне песме и постале само од простога народа,опет не треба мислити, да ји сваки наш књижевник, без и каке у том науке и преправе, може разумети. да Г. Симу Милутиновића могло се и пре шест година мислити, да наше народне песме разуме боље, него и један од наши књижевника, јер се више од свију мешао с народом, који песме пева и приповеда; па опет толкујући ји Г. Герхарду у Липиесци ') није свуда правога смисла погодио, н. п. Где се у другој књизи на страни 199. каже за дервишева коња: „Па глави му маа Стамболија,“ Они су превели: Фуав ешт ебесбијф аша Фгатбо! гфипаовке (који је украшен био Стомболском перјаницом |) а Стамболија онде значи Стамболска (велика) зобница (торба,ј из које коњи 306 једу), и то је по разуму управо, као што треба: господар пије, а коњ 806 зобље. Из исте књиге са стране 294. стих (који је и пословица): -

1) дбЦа. Фетфе Вопабсег шлр Фе бешив фефен ооп 28. (Бете бахр. Сераа, 1828. екад зоп „30. Убппбу. Фашђ. две књиге.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ТУ, пл