Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

2

коте

„ А мој бабо Вучићевић Перо „Хоће дати коња испод себе, „још уз коња стотину дуката,“ Одиста га Осман пустит' шћаше, Враг донесе од Тупана Панта, Те Осману ријеч бесједио:

„Ој Турчине, Ћоровић-Османе ! „Немој пуштит' Перовић-Батрића : „Што ти даје небројено благо, „Узео је благо од Турака; „Што л' ти даје седам џевердара, „О таки' их је скинуо Турака; „Што ти даје в'јенце и обоце, »Он ће наше снахе поватати, „Те ће скидат' в'јенце и обоце; „Што ти даје Цуцкињу робињу, „То ће моју ћерку заробити, „Те је дати за се у откупа; „Што ти даје коња големога, „Тај је коњиц родом из Бањана.« То изрече од Тупана Панто, Земљи паде, пушци огањ даде, Те погоди Перовић-Батрића, Посред паса, укиде га с гласа, Мртав паде у траву зелену;

А Осман му осијече главу.

Глас допаде у село Заљути Милу бабу Перовић-Батрића. Тад' закука сиња кукавица

У сред зиме, кад јој рока, није, У Заљути селу маленоме;

То не била сиња кукавица,

20

390

5 ст