Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

~

и _ 3 патака Већ то био Вучићевић Перо, Мио бабо Перовић-Батрића:: „Авај мене! до Бога милога ! „Ђе ми Батрић брата не остави, „Који би га мого осветити.“ Тјеши њега Перовић-Радуле: „Та не бој се, мој мио бабајко'! „Чекај мене до Ђурђева дана, „Док се гора преођене листом, „Црна земља травом п цвијетом, ја ћу једну чету сакупити, „Пак ћу с њоме поћи у Бањане, „Батрића ћу брата осветити,“ То вријеме за дуго не било, Мало вр'јеме до Ђурђева дана, Док се гора преођеде листом, Црна земља травом и цвијетом, Чету купи Перовић-Радуле, (' њоме иде право у Бањане, У Утес је планину до'дио, Ту ми стаде три бијела дана, Право гледа Гацку пространоме, Док угледа на коњу Турчина, Чим га виђе, тим га и познаде, Да је главом Коровић-Османе, Пак дружини својој бесједпио: „Браћо моја, љубимна дружино ! „Ево иде Ћоровић-Османе, „Сви падните по трави зеленој, уја ћу пасти друму на средину, „Чекаћемо Ћоровић-Османа; „Пе палите пушке џевердаре

сл сл

60

то

(00) =>