Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„Црногорце и шњима приморце,

„И Зано је хара' Корјениће,

„И њихове куће попалио,

„И много је робље утатио,

„Па се опет с војском повратио,

„Повратио под Требињем градом.

„Но да ти је видијети, кадо,

„Свадише се два добра јунака

„Под Требињем градом бијелијем:

„Завади се Келовић сердаре

„С некаквијем с Виса капетаном,

„Ко је бољи јунак од јунака.

„Бога моли Ћеловић сердаре,

уДа му пухне вијор од истока,

„Да се види, ко је јунак бољи!

„Бога моли, па га умолио,

„Те му пухну вијор од истока,

„И притиште тама под Требињем,

„Из те таме сијевају муње,

„Сијевају муње и громови,

„Који многе оцрнише мајке,

„Оцрнише, у црно завише,

„И љубовце у род опремише,

„И сестрице ражалише миле. а

„Што ми кажу вијор од планинах,

„То не бјеше вијор од истока, „Већ то бјеху соколови Турци;

„А што кажу таму под Требињем,

„Ло не бјеше тама од сумрака, „Веће тама од пушчаног праха: „Ту се двије ударише „војске,

„Ту се многа прољеваше крвца,

ст 55