Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

~

Прелећеше Жупу Корјенићку, Прелећеше Грахово п звршно, Доклен тице на Црквице доше На погледу од Котора града, Па отолен те су полећеле, Доклен к Рисну бијеломе доше, Па отолен тице полећеше, Доклен доше над Котором градом, А кад тице над Котором доше, Вијале се ижнад 6'јела града: Колико је у Котору кулах,

Ни на једну починут' не хоће, Већ на кулу Зана Грбљичића, А на њу су почпнуле биле.

Од града их нико не виђаше, Већ љубовца Зана Грбљичића, Па тицама тако бесједила: „Богу вама, двије тице црне! „Откуд сте мп јутрос дораниле7 уДа ве није срећа донијела

„ Од Требиња од Херцеговине „Виђесте ли мога господара, „Господара Грбљичића Зана % „је ли Зано хара' Корјениће, „Како се је у град зафалио 2 „Је ли доста робља заробио 2“ Ал' бесједе двије тице црне: „Ми смо јутрос тице дораниле » Од Требиња од Херцеговине, „Виђели смо твога господара, „Господара Грбљичића дана, „Око њега двије бановине:

сл

10

сл > ст

30