Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

14

уда га крсти попе Црногорче; уднаш ли, попу што сам учинио 7 „Девет сам му брата погубио, „Хоће попе мене погубити; 70 удло је поћи, а горе не поћи,“ Вели њему мати остарјела: „Не бој ми се, Копривица Вуче! „Ти имадеш девет мили брата, „Ти поведи девет браћинаца, 7 „Ако тебе до невоље буде, уШека ти се у невољи нађу.“ Проговори Копривица Вуче: „Моја мати, јадна разговора ! „Да погине девет браћинаца, 80) уда остане девет удовица, »Да закука девет кукавица „Па нашему двору бијеломе, „Јакше мене пребољет' једнога.“ Па се' опреми Копривица. Вуче, 95 Опреми се штогођ љепше може, Сав у срму и у чисто злато, Око паса двије Даницкиње, О појасу мача зеленога, Па узима дуга џевердана, 90 Па он оде у подрум ђогалу, Свом ђогату потеже колане, Па се њему на рамена баци, (6 Оде право врелу Цетињскоме,') Б'јелу двору Црногорског кнеза. 95 ·- Далеко га кума опазила,

сл

5) Овдје је пјевач помијешао Шрногорско племе Шетиње с Далматинском водом Цетином.