Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Мало ближе пред њег ишетала, Руке шире, у лица се љубе, За лијепо питају се здравље, Зове њега у бијеле дворе, 100 Оде Вуче пред Ружицу пркву, Свева ђога пред бијелом црквом, Црногорка чедо донијела, | Даде чедо Копривици Вуку, Жао јој је Копривице Вука, 105 Проли сузе низ бијело лице. Погледа је Копривица Вуче, Своме се је јаду досјетио, Али му се ино не могаше, Носи чедо у бијелу цркву, 110 Ал у цркви попе Црногорче. Мало време за тим постајало, Допадоше ђеца Црногорци, Пуче пушка со мазгала једнога, Те погоди Копривицу Вука, 115 Погоди га међу плећи живе, Бог га чува и свети Јоване,) Не шће њега зрно приватити. Проговори Копривица Вуче: „Чати боље, попе Црногорче ! 19) =) Гдјекоји пјевају овдје и овако: Пред црквом је коња одсједнуо, Џа упђе у бијелу цркву, Скиде калпак и златне челенке, Те се моли Богу истиноме, И цјелива крсте и иконе, И дарива свето иванђеље; | Кумчетом га кума даровала = >) Зато, што је дошао на кумство.