Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

17

Ни једна га не промаши клета, Ал' је добра срећа у јунака, Олово га бити не стијаше, Бог га чува и свети Јоване; 155 Кад се свога добави ђогата, Па потеже мача зеленога, Док опћера двапут око цркве, Тридест Вуче одсијече глава, Па побјеже преко горе Црне; 160 Кад се прими Чева каменога, У Чеву га чета дочекала, Пуче на њег' тридесет пушака, Ни једна му ране не зададе; Кад се Вуче на невољи виђе, 165 Он потеже мача зеленога, Те рашћера младе Црногорце, И ујагми главе три, четири, Па отиде у Бањане равне, Побратиме, здраво и весело. 170

А. Три сужња

[Д роцвиљеле три Српске војводе У сужањству паше Скадарскога,

А да зашто # Веће ни кроза што, За хараче од ломнијех Брда,

Јер се Брдска ђеца посилила,

Па не даду царевих харача,

А војводе паша преварио,

сл

Туб, 983. — Нема 8 стиха. — 92. у Млетву.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 1. 2: