Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

20

„Јотп сувише небројено благо.“ Превари се Селак Васојевић, Те изиђе пред тавницу клету, Џелат трже сабљу испод скута, Ману сабљом, ос'јече му главу, Пак Селака за тавницу баци; Пак се опет натраг повраћаше, Опет џелат са тавнице виче, Те довивље Вуксана војводу: „Изиђ' амо, Вуксан' од Роваца ! „Ровчани те од паше купише, „За те даше двије боце блага „Све у ситно жута Млечанина, „ И бијеле овце и јагањце, „још сувише робињу ђевојку.“ Али Вуксан љута гуја бјеше,

Те се Турком варал' не дад јаше;

Он излази пред тавницу клету, Пак џелату бјеше говорио: „Аман мало, пашини џелате ! „Попусти ми моје 6'јеле руке, „Да ја скинем одијело дивно,

» С мојих плећа зелену доламу, „Под доламом токе од три оке, „Којено су у Млетке коване, „Оне врједе пет стотин дуката, „Под токама од злата кошуља, „Нит је ткана, нити је предена,,

„Ни у ситно брдо увођена,

„Веће ми је вила поклонила, „Та немој је крвљу поганити !< Превари се Туре на кошуљу,

= от

50

90

со сл