Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

21

Те Вуксану попустило руке.

Не шће Вуксан свлачит одијела, Од џелата сабљу уграбио,

Њом му русу осијече главу,

Па побјеже преко Скадра града. Дочека га тридест Малисора, Одиста га уватити ћаху,.

Ал' се Вуксан ватат не даваше, Но се ману десно и лијево, Овијем Турске осијече главе,

Па он бјега с главом без обзира; А кад дође на мост на Бојану, Дочека га хоџа и кадија,

Па овако њему говораху:

„Не напријед, Вуксане војвода ! „Јер си своју изгубио главу.“ Но бесједи Вуксане војвода: »Чујете л ме, хоџа и кадија! „Ако чамо куд напријед немам, „Ни натраг се немам куд вратити,“ Ману сабљом, осјече им главе, Обојицу тури у Бојану,

Па он бјега даље у напредак. Ћерају га пјешци и коњици, Коњици га мало назираху,

А пјешци га ни чут не могаху. Здрав утече у Ровце камене,

Он утече, весела му мајка! Њему мајка, а мене дружина!

100

[10

[15

125