Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

59 с

25 | ~

у

„ Однесе их Кусида водица;

„Сад сви коњи |зопцу позобали, „А. мој доро није ни такнуо, „Ногам' бије, а ушима стриже, „Често гледа на Коштац планину: „Јали коби мене, јали себе; „Веће, браћо, да се послушамо, „Да ми ноћас стражу почувамо, „Овуд иду често Црногорци, „Страшиво је, да не изгинемо.“ Вели друштво Шеховић-Осману; „А не бој се, Шеховићу Оесмо! „Добар јунак добар сан уснио, „Сан је лажа, а Бог је истина; „Од шта ћемо стражу да чувамо # „За нама су два бијела града: „Град Омутић и Трубјела кула,

„ А изнад. нас све Никшићке овце: „Слободно је, како и у граду; „А што доро |зопце зобал не ће, „Ми смо чули од старих четника, „Када коњиц 'вопце зобат'" не ће, „Он се нада добру даилуку,

„Ил ће носит роба ил робињу, „Или добру главу од јунака.“ Друштво леже санак боравити, Осман узе пушку џевердана,

Па: одступи мало од дружине,

И сам сједе стражу да почува; Чувао је ноћи до поноћи,

Џа он буди своју дружиницу:

„Устаните, моја дружинице!

95

100

110

115