Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„Већ је пола ноћи превалило,

уја сам чув'о стражу до поноћи,

„Ви чувајте до бијела дана, (ЈЕ „Да ја легнем санак боравити.“

Друштво спава, као и поклано,

Нити слуша, шта Осман говори.

Тад' се Осман на камен наслони,

_Танку пушку метну преко крила. — [30 Подиже се Дамјановић Живко, <— Ж Он е' у чету диже у планину, Има с њиме осамнаест друга. Изиђоше на Коштац планину, Изиђоше ноћи у поноћи, Угледаше ватру код Кусиде, Код бијела моста Кусидскога, Па говори Дамјановић Живко: „Браћо моја и моја дружино ! „Видите ли ватру код Кусиде 2 14() „Није л мајка родила јунака

„И мушкијем опасала пасом,

„Или сестра брата одњијала

„Без бешике на десници руци

„И на чистом крилу ђевојачком, | „Да отиде мосту Кусидскоме,

„Да уводи ватру код Кусиде:

„Ко је оно ватру наложио,

„Ил су Турци, ил су Црногорци,

„Ил су каке младе кириџије, 150 „Ил' чобани код бијела стада“

Сви јунаци ником поникоше

И у црну земљу погледаше,

Ал не гледа Мандушићу Вуче

(5 ом

[а сл