Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

= 20)

Он говори, бего једва чека. Снимише јој злаћена вијенца, Свукоше јој алај и пачмаге, Изведоше пред дворе бијеле. Добар јунак бего Али-бего, Ставио је пред собом на коња, Колико му мила би ђевојка, Три пута је опасао пасом,

А четврти од мача кајишом,

И овако младој говораше: „Др се, душо, врана коња мога, » И мојега русога перчина,

»Да те не би вијор обалио, „Са мојега коња великога.“

И пођоше двору бијеломе. Здраво пође, весела му мајка.

398. Што је коме суђено.

Зумбул цв јеће, беру ли те буле2 Богме беру, и за њедра мећу;

Да ме не би Турске буле брале, Од мене би горе мирисале.

И у гори алем камен драги,

На ком сједи челебија. Јово, Суве рони, а године броји,

Бројио их три године дана; Питају га његови јарани:

„Што је тебе челебија Јово!“ „Прођ'те ме се, моја браћо драга!

уја имадох јарана ђевојку,

9»

(мој