Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

о со

„Па ми јаран пође за другога; »Да за кога, ни по јада мога, » У махалу за првог комшију. „Сад ме зове јаран у сватове: уЈад је поћи, а горе не поћи, зАл' ва кума, али за ђевера; „Ако пођох, нагледах се јада, „АЕ! не пођем, нећу виђет' драге; „Хоћу поћи, да нећу ни доћи.“ Пође Јово драгој у сватове, Дадоше му, да јој прстен меће, Претен меће, на уво јој шашће: „Што учини % једна невјернице! „ Твоја вјера бјеше некад тврда, » А сад ти је мекша од памука.“ » 0] бога ми, челебија Јово!

уја ти томе ни крива нијесам, „Већ је крива твоја мила мајка, »Него сада али икадаре.“

Када зачу Јово момче младо, Уфати је за бијелу руку,

Па побјеже своме б'јелу двору. За њим трчи млади ђувегија: „Стани Јово, родила те курва! „Не води ми лијепу ђевојку.“ Јово бјежи, овако говори:

~ » Од пријед је моја цура била.“ Шњом утече, и вјенча је за се.

598

сл

<

(2 сл