Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

208

Док се Салку у крило савила. Јошт да вели Стамбојлија Салко: „Моје злато, хоћеш пребољетиг« Вели њему Аџагијно злато: „Лако бих ти ногу прегорјела, „Лако ногу, ал тебе не могу, „Нити хоћу никад до вијека.“ Кад то чуо Стамбојлија Салко, Узе злато за бијелу руку, Одведе је двору бпјеломе,

И узе је себе за љубовцу.

595. Хоћу, и драго ми је.

(Сарајево дуго и широко,

Моје драго танко и високо;

Ја јој вељу: „не понос' се, драга !< „Хоћу, драги, ни хајати нећу,

„Доста има горе несјечене

„ И јунака неожењенијех,

„Обираћу кога ми је драго,

» Овог хоћу, а овога нећу: „Помамићу момке до Мостара,

» А удовце до краја свијета.“

996.

Што ми пријетиш 2 (Сарајево дуго и штроко, Моја драга танка п висока, Јошт ми драга врло поносита.

3о