Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

292.

891.

Стамбојлија Салко. иу пише Стамбојлија Салко Те је шаље шехер-Сарајеву А на руке милу бабу своме:

»О мој бабо, тимар-тефтедаре ! »„Проси мене Аџагијно злато, „Ето мене до јесени, бабо!“ Јесен прође, црна зима дође,

А не има Стамбојлије Салка. Настави се из Терћија Шехо, Те препроси Апагијно злато,

И препроси п дома поведе.

У то доба Стамбојлија Салко, Мајка сину у сусрету пође,

Још не рече ни: како си мајко! Већ он рече: како ми је златог „Богме ти се, синко, преудало.«“ „ А за кога% моја мила мајко!«“ „Ето, синко, за Терћију Шеха,“ Кад то чуо Стамбојлија Салко, Једва чека, да му ноћца дође, Он узима седефлп тамбуру,

Те отиде у зелену башчу, Ситно куца, танко попијева: „Моје сребро, уз кога си легло2 „Моје злато, коме си суђено 2“ То зачуло Аџагијно злато,

У Терћијп везак везијаше,

С ђерђевом је о тле ударила, Три тавана ногом проломила, На четврти ногу саломпла,

с 30