Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

306

Ма. Нека га, нек се жени.

(Славја ми поје скрај луга, СОкрај луга, скрај зеленога, Ђевојчици јаде задава: Ђевојко, о душо драга, Он' јунак, кој. те просио, Они се јунак вјерпо, Вјерио и оженио. —

Нека га, славјо медени, Љетни му данци чести,

А зимње ноћи веселе, Једна му дошла жалосна, У коју мене спомињао.

414.

Љута клетва.

Знаш, драгане, кад се кунијаше, Кад ти рука на мој ђердан бјеше,

И божју ми вјеру задаваше: »Узећу те, преварит те нећу.“ Сад си мене преварио, драги! Бона тебе превртала мајка,

Од Митрова до Ђурђева данка!

Драги еп ми, не могу те клети.

На тебе је зелена долама, До године земљица п трава! На тебе је бијела сарука, До године студена стијена !

Драги си ми, не могу те клети.

Не дочеко Ђурђевога данка Ур ;

сл