Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

307 А. мртва те целивала мајка! Драги си ми, нећу више клети.

415. Анђа хоће за драгим.

(13 ГОРЊЕГА ПРИМОРТА)

2 азвах Анђи добру вече, Анђа мени: Дођ' довече. Ја не пођох ону вече, Него пођох сутра вече; Ал' се Анђе расрчила, Кули врата затворила,

А пенџере отворила. Везах коња за селвију,

А уљегох у бостану; Убрах кпту гаравиља, Убрах другу велсагења, Па их бачих кроз пенџере; Падопг Анђи на образе, Те се Анђа равбудила, Кули врата отворила,

А пенџере затворила. Угнах коња у авлију,

А с момчетом у душеке. Љубшше се за неђељу. Кад се' неђеља напунила, Вели -момче : „Анђе,- с Богом,“

Анђе вели: „Ја ћу с тобом.“ —

„Не ид са мном, Апђе моја, „Далеко је кућа моја, „Преко равне Румелије

15

сл

10

115

„з (5

207"