Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

313

Трећи бјеше од били биљура, Прси пуне а пуно ђердана, Анђа креће а ђердани звече; На Анђу су гаће шаровите, Дивно су јој- клете пскићене, А на ноге од свиле пашмаге, Анђа шеће а пашмага куца, Ко је гледи томе срце пуца. Ах каква је, три је јада били:

Први јаде — мука у љубави, Други јади — често уздисала, Трећи јади — ноћу не спавала,

Јер је љеша џ од горске виле. Али јој је љепота залуду. Често млада на воду иђаше, Проз чаршију сама пролазаше, Мимо дућан кујунџије Мује. Ал' се Мујо јашикује на њу, Анђелији младој говораше:

„ Анђелијо, лијепа ђевојко,

„је ли грота и је ла срамота, „Кад сп тако дивна и лијепа, » И ођелом сптно накићена, »дДа на руку не имаш претена, „Ни на грло златна колаина 2

удли не знаш, не знала те мајка,

» Чезнем за те п дневи и ноћи,

» А ти чезнеш за златно прстење,

„Буби мене, биће боље тебе.“ Ал му Анђа збори са сокака: „Не будали, кујунџија Мујо,

„Да. сам млада хћела љубит Турке,

Ко сл

80)