Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

Е 314 „Ђубила би Диздар-беговића, „Који ме је у мајке тражио, „Кога нема у четири града,

» Од љепоте и јуначког рса, „И ком поје бумбул на рамену, А цапти му ружа за калпаком, „Кога бију ките по рамену, „Златна крила по свилен-појасу,

„Коња јаше, сјајне сабље паше,“

Јопет вели кујунџија Мујо: „Буби мене, Анђелијо млада, „Даћу тебе златну колаину, „И кутију златније претења, „Да избираш кога тебе драго.“ Мудра Анђа, пак се преварила, На злато ве лудо слакомила, Пак уљезе Мују у дућане.

За њом Мујо затворио врата, Те јој 6 јело лице обљубио,

И три мјеста зубом нагризао; А када је наљубио лица,

Не даде јој што је обећао. Пође Анђа шјетно невесело, Иде јадна ситнијем сокаком, Мујо иде другијем сокаком,

Иде Мујо Турцим' у чаршију, Ста се Мујо по чаршији Фалит : „ Чујете ли, Турци, браћо драга, » Чудан сам вам пазар пазарио, „ Обљубио прелијепу Анђу, | »Без динара и икаквог дара.“ Он мишљаше нико га не чује,

сл (=)

с» (2