Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

967

„Бе Умпја ситан везак везе.“ Па изиђе на бијелу кулу, Кад Умије на кули не бјеше, Ђерђев јој се по, одајп ваља, На ђерђеву фесак тунофеса, А по фесу сићани дукати, Тада" се је јаду досјетила.

494.

Мудра освета.

ПДодранпо бећар Усеине, Подранио у лов у планину, Нит е' умио, ни Богу молио. Није Усо лова уловио,

Већ угледа Сараџића злато; Од јада га забољела глава,

А од муке уфати грозница;

Па он оде двору бијеломе, Далеко га сека угледала, Суближе га мало сусретала:

„ Усепне, брате од матере! „Јеси ли ми лова уловио“ „Прођи ми се, мила секо моја! уја угледах Сарапића злато,

» Од јада ме забољела глава,

„ УфФати ме огњена грозница.“ „Муч', не лудуј, брате Усеине! „Ето тебе Бог и срећа дала, „Ти не имаш браде ни бркова; „Све ће Ајке у ал-башчу доћи, „ И мене су селам учиниле,

> ст

сл