Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

368

уда ја дођем у зелену башчу, »ја ћу тебе спремит' мјесто мене, »Даћу тебе моје одијело,

„Па кад дођеш међу ђевојкама, „Чини, Усо, што је тебе драго,“ Једва чека да му ноћца, дође, Једва чека, и дочекао је.

Јошт не бјеше ноћи половину, _Усо буди Ајкуну ђевојку: „Устан), Ајко, моја мила секо, уда м' опремиш у зелену башчу,“ Тад се прену Ајкуна ђевојка, Ужеже му четири свијеће,

Па ушета у шикли одају,

Па отвори попете сепете,

Па извади своје одијело.

Од перчина потстриза солуфе, На њ' удара бакам и бјелило, Навлачи му сурму на обрве, Кара боју на русе волуфе. Облачи му своје одијело: Понајприје танану кошуљу, Врх кошуље три кавада жута, Једна глава, три су истифана, Једне уши, а троје менђуше, Једно грло, а три су ђердана, А на ноге пули тафтијане.

Да какав је бећар Усеине! Рекао би, п заклео би се,

Да је Ајка лијепа ђевојка.

У то свану и ограну сунце, Лијепо га сјетовала Ајка:

30

(6 ст

(52