Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
876
» 10 Ерцеже, зете несуђени, уЛепа т' Маре јошт синоћ умрла,“ Онда скочи Ерцеже Стеване,
Па јој меће руку у недарца,
И у руку зелену јабуку,
Да би му се Мара разабрала;
Нит' се прену нит се трену Мара.
Оде Ерцег у гору зелену,
И увати змију шаровиту,
И меће је Мари у недарца,
Да би л му се Мара разабрала; Нит' се прену нит' се трену Мара. Он наложи огањ ватру живу,
Не би л му се разабрала Мара;
Нит' се прену нит се трену Мара.
Оде Ерцег кући без девојке.
Ал' беседи лепе Маре мајка:
» 540 Маро, моје дете драго, „Које муке понајтеже бише г« >» 10 старице, моја мила мајко,
» Оћу тебе право казивати:
„Кад ми метну руку у недарча, „Мало ти се не насмија мајко, »Кад ми метну змију шаровиту, „Као канда ми ладан ветар дуну, „Кад наложи огањ ватру живу, »Овбиљом сам била обумрла.“
499. = Ђевојачке муке.
а заспала племенита Мара, На чардаку на дебелу ладу,
(6 ] сл
а сл