Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

876

» 10 Ерцеже, зете несуђени, уЛепа т' Маре јошт синоћ умрла,“ Онда скочи Ерцеже Стеване,

Па јој меће руку у недарца,

И у руку зелену јабуку,

Да би му се Мара разабрала;

Нит' се прену нит се трену Мара.

Оде Ерцег у гору зелену,

И увати змију шаровиту,

И меће је Мари у недарца,

Да би л му се Мара разабрала; Нит' се прену нит' се трену Мара. Он наложи огањ ватру живу,

Не би л му се разабрала Мара;

Нит' се прену нит се трену Мара.

Оде Ерцег кући без девојке.

Ал' беседи лепе Маре мајка:

» 540 Маро, моје дете драго, „Које муке понајтеже бише г« >» 10 старице, моја мила мајко,

» Оћу тебе право казивати:

„Кад ми метну руку у недарча, „Мало ти се не насмија мајко, »Кад ми метну змију шаровиту, „Као канда ми ладан ветар дуну, „Кад наложи огањ ватру живу, »Овбиљом сам била обумрла.“

499. = Ђевојачке муке.

а заспала племенита Мара, На чардаку на дебелу ладу,

(6 ] сл

а сл