Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

801

Код ње мајка рухо прелагаше,

Џза сна се пробудила Мара,

Она пита остаралу мајку: 5 „Коме, мајко, 6'јело рухо слажжеше« „Богме тебе, моја мила шћерце!

уја сам тебе Јован-бегу дала, х

„Сад ће доћи кићени сватови.“ „Богме нећу, моја мила мајко ! 10 „Или ћу се замакнути сама.“

_У ријечи у којој бијаху,

У то доба кићени сватови.

Мајк изађе пред бијелу кулу,

Те завика танко гласовито: | „Моје друге, умрије ми Мара!“

Ој

сл

Сви се свати натраг повратише,

Ал' не врће ђувегија Јово,

Него иде на бијелу кулу,

Па ми сједе Мари више главе: 20 Над очим' јој бурме просипаше, Мртва Мара ни- душом не дише, Не вјерује ђувегија млади,

Већ јој меће у њедарца руке, Мртва Мара ни душом не дише. Ни тако јој не вјерово Јово, Но јој ложи ватру на њедарца, Мртва Мара ни душом не дише. Ни тако јој не вјерово Јово, Но уфати гују присојкињу, 30 Те је меће Мари у њедарца,

Мртва Мара ни миче ни дихће.

Оде Јово двору бијеломе.

(20) ст

Уста Мара са мека душека,