Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У

401

595.

__Тешко без своје жене. УК арко сунце, јес' колико рано 7 Могу л доћи у Загорје равно, На Загорје у матере моје, Да ми вади змаја из њедара, Шаровиту гују из рукава 7 Жарко сунце тихо проговара: „Можеш доћи, нејачак Јоване ! „Можеш доћи на Загорје равно, » У Чагорје у матере твоје.“ Кад то зачу дијете Јоване, Он отиде на Загорје равно, Испод куле дозиваше мајку: » Чу ли мене, стара моја мајко ! „Узми воде п ракли бапуна, „ Те умивај твоје 6 јеле руке, »Да ми вадиш змаја из њедара, „Шаровиту гују из рукава.“ „Богме нећу, мој Јоване сине! „Да се не бих с тобом ни заклела.“ Зове Јован милу своју секу: „Моја секо, Бог-те не убио! - уИзвади ми змаја па њедара, „Шаровиту гују из рукава.“ „Богме нећу, мој брате Јоване! »да се не бих с тобом ни заклела.“ Тад дозива вјерну своју љубу: „ШИзвади ми змаја пз- њедара, »„Шаровиту гују из рукава.“ „Богме хоћу, драги господаре! „Да би мене об'је отлануле.“