Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

402

Узе воде пи ракли сапуна,

А умива б'јеле руке своје,

Па му меће руке у њедарца, Извадила од злата јабуку,

Меће њему руке у рукаве, Извадила круну од бисера,

Пак је онди говорила мајка: »Снахо моја, Бог те не убио!

» То је мене синак поклонио,“ Па приступи млада заовица: „Снахо моја, подај ми дарове,

» То су дари мог брата Јована.“ „Богме нећу, мајко п заово, »Вас је пријед даром понудио, „Џа не хћесте, но се одрекосте: » Мој је Јово, а мојп дарови.“

536. Шавле и мајка му. (из ПАШТРОВИЋА) Сва Павле у Морачу овце, Чувајући злаћен ђердан нађе, Па ми стаде Павле промишљати Коме ће ли ђердан даровати: Да га дадем милој мајци својој,“ Биће жао љуби ил' сестрици; Да га дадем љуби ил сестрици, Биће жао милој мајци мојој. Мисли Павле на једну смислио. _Меће ђердан у њедра бијела, Па ми иде двору бијеломе,

Па дозива милу мајку своју:

с ||)