Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
415
То зачуо чобанине Јово,
"Па отиде у цареву двору,
Ето ти га цару на дивану,
И цару се емјерно поклонио, 10 Те његовој приступио руци:
ује л' пстина, царе господаре!
„је л' истина, што си обећао 2<“ „Истина је, чобанине Јово!
„Шетина је, ако будеш кадар.“ || А да видшш чобанина Јова !
Он цареву престр јелио јелу,
Даде њему ћерцу султанију,
Одведе је гори у планину.
Поручује млада султанија 20) У Стамболу царевици Анки:
» Мајко моја, царевице Анко !
„Када спремиш црно рухо моје,
„Не пшљи ми сачмане кошуље,
»Да их дере чобанине Јово.“ 95 Кад је било, за дуго не било,
Поручује млада султанија:
„Моја мајко, царевица Анко !
„Пошљи мене б'јело рухо моје, „Пошљи мене сачману кошуљу, 80 „Нек је дере чобанине Јово. |
» Ах да знадеш, моја мила мајко. „Како чобан плаховито љуби,
»Све би шћери за чобана дала,
» И ти би се стара преудала, | 35 » И султана баба оставила,“
сл