Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

415

То зачуо чобанине Јово,

"Па отиде у цареву двору,

Ето ти га цару на дивану,

И цару се емјерно поклонио, 10 Те његовој приступио руци:

ује л' пстина, царе господаре!

„је л' истина, што си обећао 2<“ „Истина је, чобанине Јово!

„Шетина је, ако будеш кадар.“ || А да видшш чобанина Јова !

Он цареву престр јелио јелу,

Даде њему ћерцу султанију,

Одведе је гори у планину.

Поручује млада султанија 20) У Стамболу царевици Анки:

» Мајко моја, царевице Анко !

„Када спремиш црно рухо моје,

„Не пшљи ми сачмане кошуље,

»Да их дере чобанине Јово.“ 95 Кад је било, за дуго не било,

Поручује млада султанија:

„Моја мајко, царевица Анко !

„Пошљи мене б'јело рухо моје, „Пошљи мене сачману кошуљу, 80 „Нек је дере чобанине Јово. |

» Ах да знадеш, моја мила мајко. „Како чобан плаховито љуби,

»Све би шћери за чобана дала,

» И ти би се стара преудала, | 35 » И султана баба оставила,“

сл