Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

416

252.

РНенидба Јанше натеттана.

Ббоња рани Јакша капетане,

Не рани га чим се коњи ране,

Већ га рани јечмом и пиринчем,

Јутром јечмом, вечером пиринчем, Коња рани, а коњу говори: а » О мој вранче, веле добро моје!

„Сад је тебе седам годиница, В

БА мене су двадес и четири;

„Ти си коњиц добар за јахање,

уја сам јунак истом за женидбу, 10 „Би л' се мого у те. поуздати,

»Да препливам Саву и Дунаво,

»уДа пренесем мене и ђевојку,

„Да идемо Шаму бијеломе7

„Онђе кажу Шамског паше злато, 15 »Да је лјепа, љепша бит не може, »Да вриједи града Цариграда.“

Вранац њему њиском одговара: „Господару, Јакша капетане!

„Ти се можеш у ме поуздати, 20 „Можеш у ме, ал можеш ли у сег „Препливаћу Саво и Дунаво, „Пренијећу тебе пи ђевојку.“

Опреми се Јакша капетане,

Па он оде Шаму бијеломе. 95 Кад је био близу б'јела Шама,

Ал' се нешто украј воде 6'јели,

Чудио се Јакша капетане:

„Мили Боже, чуда великога !