Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
416
252.
РНенидба Јанше натеттана.
Ббоња рани Јакша капетане,
Не рани га чим се коњи ране,
Већ га рани јечмом и пиринчем,
Јутром јечмом, вечером пиринчем, Коња рани, а коњу говори: а » О мој вранче, веле добро моје!
„Сад је тебе седам годиница, В
БА мене су двадес и четири;
„Ти си коњиц добар за јахање,
уја сам јунак истом за женидбу, 10 „Би л' се мого у те. поуздати,
»Да препливам Саву и Дунаво,
»уДа пренесем мене и ђевојку,
„Да идемо Шаму бијеломе7
„Онђе кажу Шамског паше злато, 15 »Да је лјепа, љепша бит не може, »Да вриједи града Цариграда.“
Вранац њему њиском одговара: „Господару, Јакша капетане!
„Ти се можеш у ме поуздати, 20 „Можеш у ме, ал можеш ли у сег „Препливаћу Саво и Дунаво, „Пренијећу тебе пи ђевојку.“
Опреми се Јакша капетане,
Па он оде Шаму бијеломе. 95 Кад је био близу б'јела Шама,
Ал' се нешто украј воде 6'јели,
Чудио се Јакша капетане:
„Мили Боже, чуда великога !