Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

418

„Дај, ђевојко, воде у маштрафи, „јер сам јунак врло ожеднио.“ Она њему ладне воде пружи, Ал' он неће воде ни маштраљфе, Већ ђевојку за бијелу руку,

Па је баци за себе на вранца, И побјеже преко поља равна, А робиње двору бијеломе,

Те казују паши господару.

Том се паша одмах досјетио, То ће бити Јакша капетане, Јер у њега добра коња кажу, Који може Дунав препливати. Пашиница кћери књигу пише: „Ах жалосна, кћери Умијана, „Па што си се млада преварила, „На једнога влашког капетана“ „ја ти не дам танкијех дарова, „Послаћу ти лакат бурунџука, „Да завијеш твоје 6'јело лице, »Да не видиш кад га Влаше љуби,“ Умијана отписује мајци:

» А не лудуј, моја стара мајко, „Да ти знадеш како Влаше љуби, „Ти би баба пашу оставила,

»Па би е' и ти за Влаха удала; „Већ ми пошљи моје танке даре, „Да дарујем сав род војна мога.“

то