Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

417

„Шта се оно украј воде б'јели 0 »Ил' је сунце ил' је мјесечина, »Ил' су виле коло уватиле 7“ Вранац њему њиском одговара: „Господару, Јакша капетане, „Нит“ је сунце, нит' је мјесечина, „Нит. су виле коло уватиле,

Већ Ђевојка, шамског паше злато » ) Д] 2

„С робињама покрај воде шета,“ Кад то чуо Јакша капетане,

Он не иде пољем широкијем, Већ он иде лугом зеленијем,

А кад дође до водице ладне, Сакрп коња у зелена луга,

Он се сакри под румену ружу,

Па он гледа шамеког паше злато:

У руци јој сребрна маштрафа, Заватила пуну воде ладне, Па пољева танану робињу. Говори јој танана робиња: „Немој мене, госпо, пољевати, „Полис те Јакша капетане,

„Из кондира црвенијем вином.“ _

Ал' говори шамског паше злато: »Робињице, по Богу сестрице, уНе спомињи Јакше капетана; „Кад споменеш Јакшу капетана, » Од стра мене увати грозница, »јер у њега добра коња кажу, „Који може Дунав препливати,“ Ал то Јакша и слуша и гледа, Па говори шамског паше злату:

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У

5 || ~ '