Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

430)

„Сада, јадна, право не знам сама,

»О киме спавам, и кога ли љубим, „Нит га могу с очима виђетт,

» Не знам ништа, нит' ми когођ каже, 20 » (О ким ли спава, с ким ли вечерава, „Кога грли, и кога ли љуби.

»Бубила га међу очи гуја,

»А. црна га земља загрлила!«

565. Мујо и Вели-беговица.

ПЛ] ошетало девет ђевојака, Пред њима је Вели-беговица,

У сусрету не срету никога,

Но једнога челебију Муја. , Све се цуре уклониле с пута, А не клања Вели-беговица, Него чека Муја насред пута,

И Мују је млада говорила: „Лијеп ли си, челебија Мујо!

» Ах проклета моја мила мајка ! 15 „Када си ме у мајке проспио,

уШто ме није онда за те дала,

„Но проклету бегу Љубовићу.“

А њој Мујо ријеч проговара:

»Фала Богу, Вели-беговице ! [ „Што те није твоја мајка дала,

„Није било од Бога суђено;

у Ал ето ти чедо под појасом,

» Ако буде чедо мушка глава,

»„Узећу те за вјерну љубовцу.“ 20

ст

сл