Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

566. Смрт бега Љубовића.

ЈРазбоље се беже Љубовићу,

Он болује девет годиница;

Љуби њему стоји више главе, Бего својој љуби говорио:

» О Бора ти, моја љуби драга! уда ја умрем, би ли ме жалила 2“ Она њему млада одговара:

» О Бора ми, бего господаре!

„Да ти умреш, ја бих те жалила,

„За 'но добро, што м је с тобом било:

„Кад си мене у баба просио, „Ти си моме бабу обећао,

»Да ти имаш силновито благо; „Бабо м' даде силовито блато, „Даде мене зенђили прћије: „Ти си моје потрошио благо, „Купујући коње п оружје, „Ходајући, бего, по Требињу, „И љубио младе, влахињице; „Мислио си, бего господаре ! „Да ће тебе родити влахиња „Твога сина млађана влашића, „Па не роди него влахињице.“ Јошт му када тако говорила : „Када умреш, бего господаре! »На гроб ћу ти коло уфатити, » Су мојијех девет ђевојака, „Овије ћу их обућ у црвено, „Себе младу, у евплу бијелу.“ Кад то зачу беже Љубовиђу,