Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

437

Тек што цура с коња сиђе, он час умрије, Закопаше младу Фату крај друма пута, Па отоле отидоше млади сватови,

И вјенчаше енђи булу, капи-комшије, За онога Андум-Шеха, Шаин-паше син.

о.

Неће мома да говори.

Божем мома, божем чудо, Божем неће да говори. Говорила њојна мајка: „Донеспте с листом дуњу, „Не би л' мома говорила,“ Донесоше с листом дуњу, Неће мома ни да гледа, Акамоли да говори. Говорила, њојна мајка: „Донесите чокот грожђа, „Не би л мома говорила,“ Донесоше чокот грожђа, Неће мома ни да гледа, Акамоли да говори. Говорила њојна мајка:

„ Доведите врана коња,

И на коњу младо момче, „Не би л' мома говорила,“ Доведоше врана коња

И на коњу младо момче. Проговори девојчица: »Окин се, момче, с враног коња, „Да идемо у башчицу,

50.

10

15