Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

436

Па отиде Андум Шјехо, сазва енђије. 15 Кад су били преко башче, кроза цвијеће, Онда вели Андум Шехо, Шаин-паше син;

» О ти кадо Хасан-аге, капи-комтије ! „Колико се ми гледасмо, не узесмо се,

» Омо, кадо, Биограду, биће што Бог да.“ 20 Покупише дивне свате јошт нежењене,

И биране вране коње, јошт нејахане,

Па одоше Биограду путем весело.

Лијепо их дочекао бег Биограда, Говориле Мурат-бегу младе госпође: „»Ивведи нам љепу Фату, младу госпођу, »Да видимо, ЈЕ л' истина, што људи веле.“ Изведоше младу Фату, љепу госпођу: Боље јој је 6 јело лице веће хартија, - 30 Црње су јој црне очи већ у гаврана,

А хитрије 6'јеле руке већ у терзије.

Те сиђеше, вечераше, па и поспаше, Изведоше младу Фату, младу госпођу, Поведоше међ' сватове из Биограда, 8 Препаде се млада Фата дивна. госпођа: Једном се је препанула од ђувегије, Другом се је препанула од врана коња,

А трећом се препанула од жарка сунца. Ал завика Мурал-беже из Биограда: 40 » Сјен ђевојци начините на врана коња.“ Поведоше младу Фату, дилбер ђевојку.

Кад су били сви сватови мало напријед, Тад завика млада Фата са врана коња:

сл (оу

„ Скините ме, о ђевери, са врана коња, 45 „Забоље ме руса глава, хоћу умријет .“ Скинуше је ђеверови са врана коња,