Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

498

Јоште горе да не види љуба. Стара ће га мајка проклињати,

(С верном ће се љубом омразити, Зато не сме злато материно,

Да одлази својој милој Кати. Лепа Ката злату поручује:

„ Тешко мене и до Бога мога! „Зашто мене, злато материно, „Зашто мене тако изневери 2 „Када мене суђен данак дође, „Начин те ми сандук од шимшира, „Тронесјте ме злату покрај двора, „Кад Бог види, неки људи знаду, »дДа смо се ми млади миловали. «

653. Малост Јова и Марије.

(Сзу ноћ сјала сјајна мјесечина, Обасјала зелену ливаду,

На ливади прострта саџада,

На њој сједи Јово и Марија, Јово пише црна мурећепа,

Мара суче на јумаку злата. Неста. Јову црна мурећепа, Неста Мари са јумака злата,

Па говори племенита, Мара:

„ Узми Јово! књигу гр јеховницу, „Па ти виђи, што ти књига каже, „Какви су ти највећи гр'јехови #“ Узе Јово књигу гр јеховницу,

Па он учи, што му књига каже:

10

от

10