Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

499

Један гријех: ти не слушаш мајку; Други гријех: рећи па одрећи; Трећи гријех: варати ђевојку, Љубити је, па је оставити. Говори му прелијепа Маре: „Гријех кажеш, а о грјеху радиш, „Ји ћеш мене, Јово, оставити.“ ' Јово јој се куне и преклиње:

» Нећу, Маро, живота ми мога, „Него ћу се с тобом оженити, Али с тобом ал земљицом црном.“ У ријечи у којој бијаху,

Кад ево ти двије вјерне слуге: „Хајде, Јово, двору бијеломе, „Поздравља те твоја мила мајка, » У двор ти је довела ђевојку, „Нашла за те слику и прилику, „Да је таке ни у дара нема.“ Јетко њима Јово говораше: „Хајд отоле, двије вјерне слуге! » Срдит Јово да вас не окара.“ СОлуг одоше, а дође му мајка:

„ Хајде, Јово, дома да идемо,

» У двор сам ти довела ђевојку.“ Јово својој одговара мајци: »Богме нећу, моја стара мајко! удДруге љешше од ове не тражим, » Него ову ал“ земљицу црну.“ Расрди се Јованова мајка,

Џоче клети, да од Бога нађе:

Б Ако нећеш, мој Јоване сине!

» Арам теби материна храна,“

92%

“> ст

Бсл