Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

Па се својој мајци повратио.

У то доба кићени сватови; Неће Омер да скине ђевојку. Опет њега провлињала мајка; Препаде се дијете Омере, Скида с коња лијепе ђевојке, Изнесе је на бијелу кулу.

Кад у вече акшам ноћца дође, Двоје младо заједно сведоше, "") Не хтијаше дијете Омере,

Ал' га стара проклињаше мајка. Препаде се ране материне, Скида с коња лијепе ђевојке, Те он пође у ђердек ђевојци; Примаче се лијепој ђевојци, Подиже јој пурли дувак с лица, И ђевојци ријеч проговара:

» О Златијо, лијепа ђевојко;

» Од Ајке си и виша и љешша, » Од ње боље књигу научила,

» ама нјеси моме срцу драга, „Нити ми би од Бога. суђено »Да те љубим, ни моју Ајкуну.“ Па извади ножа од појаса,

Те сам себе у срце удрио,

И умрије, кукала му мајка!

А закука Златка и Ајкуна. Турска мајко, куку твојој души!

63

[55 сл

50

УЛ

от

65

) Турци се овамо обично жепе у четвртак, како ће

уочи петка (њиховог свеца) први пут лећи с невјестом. По вечери роднтељи и сва родбина сведу младијенце у одају, и сваки

им даде свој благосов.