Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

507

655. Несуђено вјенчање.

ОК свету се наћи не могаше,

Што се двоје драго миловаше,

Пепк Јово с племенитом Маром. Душманима то је мани било,

Мани бише, пак их омразише, 5 Би година, не састадоше се,

"Била друга, не проговортше,

Била тређа, па се састадоше,

Састаше се на водици ладној;

У Јова је седефли тамбура, 10 Ситно куца, танко попијева.

У Маре је од злата маштрафа,

Мара Јова водом посипала.

Јошт јој вели пеика Јоване:

„Ништа мене не пољевај, Маро! 15 » Мене мајка испросила драгу,

> Од тебе је и љешша и виша < = „Мала т' Фала, пеиче Јоване !

» Е- мене је моја мајка дала,

„Преко мора за дуждева сина, 9() „да Мијајла дужда од Млетака.

» ако мене не вјерујеш, Јово,

»Дођи к мене у прву неђељу,

»дДа дочекаш кићене сватове.“

Мисли Јово да се шали Мара, 25 Једва чека челебија Јово

Да му дође свијетла неђеља.

Кад наступи свијетла неђеља,

Стаде јека зелене планине,