Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

509

„Кад преминем с овога свијета.“ То изусти, а душу испусти.“ Књигу пише саморана мајка, Те је шиље племенптој Мари, Па, добави хитра књигоношу, Шиље књигу Мари. у Млеткама: » О ти Маро! снахо несуђена !

„ Умрије ти челебија Јово.“ Када Мари ситна књига дође, Књигу учи, сузе пролијева,

Па се моли свекру бабу своме: „Опреми мене у род у матере, „ Отара ми је на умору мајка, „Да ми се је алалити шњоме, да на мене клетва не остане.“ Молила се п умолила се,

На ино се дужду не могаше, Но је спреми у род у матере. Не отпде остарјелој мајци, Него оде Јову на дворове. Мајка кука како кукавица,

А превија како ластавица.

У то доба племенита Мара,

Те заједно жалост дијелише, Млада Мара црче од жалости, Укопаше једно до другога.

656. Удаја момчета мјесто ђевојке.

Селе бего, сплан ти бијаше! А од спле два драга просаше:

т0