Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

508

Стаде звека поља широкога, Излазио челебија Јово,

Излазио на друм пред сватове: » Стан те, свати, моја је ђевојка,“ Не бесједи нико од сватова, Већ бесједи са коња ђевојка: »Да сам твоја, у тебе бих била, „У твом двору претење дерала. „Примавни се, челебија Јово! уда ти речем двије три ријечи.“ Пружи њему три ките цвијећа: »Једна оцу, а друга ти мајци, „А трећа ти нашим душманима, „Што се нама љубит' не. дадоше,“ Оде Мара здраво и весело,

Оста Јово на друму широку, Упут га је забољела глава,

Оде болан двору бијеломе. Далеко га угледала мајка, Суближе га мало сусретала: „Што је, Јово, моје миловање 2“ »Прођи ме се, моја мила мајко ! „Руса ме је забољела глава, »Већ ми стери мекане душеке, „Немој стерал' дуго ни широко, »Већ ми стерп и уско и кратко, „Боловаћу, пребољети нећу.“ Мајка стере дуго пи широко,

Не би ли јој дуго боловао. Леже Јово у меку душеку,

Па говори остарјелој мајци: »Пиши књигу племенитој Мари,

30

сл (о сл