Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

„Ето мене к тебе у Новоме,

уда се' братимо и да с' даривамо.

„Но чу ли ме, Але побратиме! 95 »Ддођи к мене у наше Требиње

„Да се десиш на моје весеље,

„Да ми будеш кутњи старјешина,“

Прима књигу Новљанин Алија,

А све мисли што ће и како ћег 100 Не шће њему на весеље поћи;

Но кад Симо опреми весеље,

Подиже се, оде у Требиње,

Право гони помамна ђогина,

До високе Витковића куле, 105 Те ушета у мермер авлију.

_Дивно су га браћа дочекала,

Девет брата као горске виле,

А пред њиме јесу излазиле

_Девет љуби девет Витковића, 110 "Те му чине дову и поштење,

Изведоше уз мермерли кулу,

_Уведоше у шикли одају,

На јастуке златне посједоше,

Изнесоше каву и ракију, 115 "Ћилимбара чибук изнијеше;

"О свачему јеглен заузеше.

"Од шта вакат од тог и вријеме, Изнесоше госпоцку вечеру

Док им винце изиђе у лице, 120 Надмећу се збором и памећу

Рече 'ријеч Новљанин Алија:

„Побратиме, Витковићу Симо!

„Што смо рекли, неће друго бити,