Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

564

пи

Препаде се Витковића Мирко, Па се мало натраг повратио, Ал' се неће браће да окани, Но се крије, за њима се вије. А. што ћу вам дуљит' и казиват'. Акшам дође, браћа у Новоме, Ту их Алил дивно дочекао,

И с браћом се за здравље питао; Посједаше на меке јастуке, Испијају каву и ракију.

Кад је вечер о вечери било, Вечерају и јегленишују,

Олуге служе првенога вина; Није вино што га лоза дала, Но у њему жежена ракија,

И у њему биља свакојега,

Сви поспаше, кукаће им мајка, Падоше им главе на трпези. Тад Алија на ноге скочио,

И отвори потајне одаје,

Пуна бјеше крвави џелата, Кидисаше као гладни вуци, Сваки своме одасјече главу. Те авлију с њима накитише, А љешине низ пенџер бацише. Мирко сталше пред авлинске врата, И кад брацке главе упазио Одма се јаду досјетио.

У ђетету срце узаврело,

У вратима ногом ударио, Падоше му врата из канета, У авлију коња нагонио,

230

235

240)

> [5 сл

250