Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

_ 266

А Вук пита свога шуру Мирка: „Кавуј, брате, ако Бога знадеш! „Како бисте, како изгинусте.“ Све му Мирко по истини каже. Када Вуче саслуша ријечи, Јунак јекну, а кућа одјекну: уАвај мене, девет мили шура, „Тако ли ми лудо изгинусте

»„ У невјере а-на вјеру тврду !“ Па поскочи ка да мозгом сврну. Он не зове слугу ниједнога,

Но припаса свијетло оружје,

И полеће у топле одаје,

Те азура помамна парипа, Окрочи га низ брда камена, Зубачке се горе дофатио, Здраво сиђе равној Суторини, Хита Вуче да акшам уграби, Ноћ га стиче мору на Игалу. С коња скида плоску сарајевску, Те се напи жежене ракије, Пригну Вуче и два и три пута, Па отоле право у Новоме

А на кули Новљанин-Алије,

Ту је Вуку Бог и срећа дала, Од авлије отворена врата,

Те уљезе у мермер-авлији,

Сва је пуста крвљу нашарана, А авлија главам' искићена. Скочи се коња свога у авлији, Преметну му дизген про јабуке, Па улеће уз крваву кулу,

285

295

300

305

310